Štikle od nastanka do danas

Štiklom kroz istoriju. Ah te štikle… 

Dior, elle.rs

Cipele na štiklu su prava poslastica za većinu modernih dama širom sveta. One govore o osobi koja ih je izabrala, često, bolje nego sama odeća. Odraz su ukusa osobe, naglašavaju hod i pokrete tela, a smelost u izboru unikatne i ručno rađene obuće i odeće najčešće govori o osobi koja zna šta želi i šta su za nju prave vrednosti.

Srednji vek, stil.kurir.rs

Prva obuća se pojavila u Starom Egiptu pre oko 3500 godina, nosila se u posebnim prilikama, a ne svakodnevno, i već tada su postojale naznake o štiklama. U Staroj Grčkoj i Rimu su glumci u pozorištu nosili cipele na štiklu različite visine kako bi dočarali različit status aktera. Direktna preteča današnjih štikli su, pak, drveni đonovi različite visine iz srednjeg veka. Takve visoke đonove (nalik današnjim platformama) su nosili muškarci i žene kako bi gornji deo cipele zaštitili od blata i prljavštine. U XVI veku su nastale prve štikle u današnjem smislu usecanjem đonova za potrebe jahača kako bi bili stabilniji u uzengijama. U visoko društvo štikle uvodi francuska kraljica Katarina de Mediči, te su one ubro postale simbol bogate elite.

Srednji vek, Francuska, ana2cats.com

U srednjem veku su bile popularne identične cipele i na levoj i na desnoj nozi i nosili su ih pripadnici visoke klase oba pola. Poseban značaj štiklama dao je Luj XIV u Francuskoj koji čak i uveo propise za njihovo nošenje. U periodu Rokokoa u XVIII veku štikla je postala viša i tanja, što je znatno uticalo na žensku siluetu, i pored korseta, smatralo se da posebno naglašava privlačnost dama. Obuća je bila ručno rađena sa obiljem našivenih ili vezenih detalja. Napoleon ih je zabranio smatrajući da treba ukinuti sve razlike među ljudima. U isto vreme cipele su prilagođavane položaju noge i razlikovanju levog i desnog stopala, što ih je učinilo udobnijim.

XIX vek, ana2cats.com

Ponovno vraćanje štikli u modu desilo se polovinom XIX veka. Prva fabrika štikli je otvorena u Americi 1880. godine  (ana2cats.com), što je značilo početak njihove masovne proizvodnje i upotrebe zahvaljujući pronalasku šivaće mašine. Masovna upotreba govorila je i o promeni sistema vrednosti i zalasku u potrošački nastrojeni kapitalizam u Americi i Zapadnoj Evropi. Broj modnih kuća koje su se bavile samo obućom uvećavao se rapidno, kao i broj novih modela na veliko zadovoljstvo kupaca.

Društveni uslovi su uvek imali veliki uticaj na modu, što je slučaj i sa štiklama početkom XX veka. Pod uticajem velike ekonomske depresije u Americi štikle postaju niže i deblje, a sama obuća svedenija i sa jednstavnijim ukrasima. Veliki uticaj na dizajn štikli izvršio je Holivud pošto je taj zavodljiv detalj na ženskoj obući bio naročito filmičan. Polovinom XX veka postaje popularna “Siletto” cipela sa tankom špicastom štiklom sa izraženom elegancijom, koju je dizajnirao Kristijan Dior. Salonke će ostati popularne do današnjih dana, tačnije, postaće klasika u oblačenju zbog izuzetne elegancije i odmerenosti koja ih čini primenljivim u skoro svim prilikama. Krajem XX veka sinonim prestiža u celom svetu postaju unikatne i ručno rađene  cipele kreatora Manola Blanika i Džimija Čua.

Sa sajta: stil.kurir.rs

Uz unikatne i ručno rađene modele ISKON mode najčešće je pogodna klasična salonka koja je i najpopulanija ženska cipela. Ukoliko se odlučite za neki od modela naše CASUAL kolekcije predlažemo ipak nešto jednostavniju obuću kao što su baletanke, rimljanke ili sandale sa platformom od plute. Modeli ISKON mode su inspirisani pravim vrednostima i uklapaju se cipelama i nakitom koji nose u sebi meru.

M.Đ.

You like this post? Share it with your friends