Odeća po uzoru na prirodu

Drevni narodi imaju najveće poštovanje za prirodu, o čemu govore mitovi i božanstva na koja se i danas čuva uspomena.

ISKON mode kaput

Krajem prošlog i početkom ovog veka odnos prema prirodi i čovekova veza sa prirodim doživeli su kolaps. Priroda se više i ne spominje kao pojam koji zauzima mesto na lestvici pravih vrednosti, ukoliko uzimamo u obzir da nam masovni mediji kreiraju zajednički imenitelj za sistem vrednosti. Sve više je veštačkih zamena u svim sferama života, što je, hteli mi priznati ili ne, medveđa usluga i poseban stresor. Šteta, priroda je rezervoar lepote, znanja, duhovnosti, lekova i zasigurno mnogih rešenja za kojima se danas traga. Iz prirode smo uzimali mnoge mehanizme i pretvarali ih u sprave koje nam i danas služe. Drevni narodi imaju najveće poštovanje za prirodu, o čemu govore mitovi i božanstva na koja se i danas čuva uspomena.

Da li smo zaboravili da negujemo vezu sa prirodom? Ako se uzme u obzir

ISKON mode predah

da veći deo čovečanstva živi u betonu, slabo se kreće, hrani se industrijski obrađenom hranom i druži se uglavnom preko interneta, možemo zaključiti da je potrebno dosta raditi na približavanju prirodi. Kao da smo zaboravili da je u odnosu na ukupno postojanje ljudske vrste, življenje u tehnološki izmenjenoj sredini i na ne tako prirodan način, vremenski neznatno. Da li je to onda naša prava potreba?

Danas nam kao veza sa prirodom, prirodnim poretkom, može poslužiti sećanje na stil života naših baka i deka, ili na najstarije pretke koje smo zapamtili. Zdrave namirnice koje mirišu, ali nisu baš nešto „na oko“, tučane tepsije i grnčarija u kojoj se hrana dugo kuva zato što nema potrebe za žurbom, u hladnim zimskim noćima biti pokriven vunenim guberom, malo grublji ručno tkani materijal koji sjajno greje i deluje milo, ćilimi i prostirke na podu živih boja kao da se rugaju preprekama. Mirisi, ukusi i boje su intenzivni i uvlače nas u neki svoj mirniji poredak.

Pojam lepote se retko zaista udaljava od kriterijuma iz prirode. Sa svim postojećim grafičkim programima ne možemo ni prići lepoti koja je nastala sama od sebe. Treba je samo podržati zdravom hranom i kozmetikom, a zasija kad se izbrusi duh pravim vrednostima i obrazovanjem. Rukom rađeni odevni predmeti su izraz tog izbrušenog duha. Treba ući u materijal, razumeti ga i savladati. Tako simolično odajemo poštu prirodi na njenoj umešnosti da stvori nešto tako blisko čovekovoj potrebi kao što je pamuk ili svila.

Kada obrađujemo prirodne materijale vodimo računa da motivi koje dodajemo budu u istom duhu. Ručno tkani ogrtači, pelerine, ešarpe i kape su ukrašeni cvetićima, grančicama, listićima, ornamentima sa fresaka i detaljima iz folklora naroda sa Balkana. Svi motivi su odabrani tako da deluju smirjuće i sofisticirano. Motiv za rad ISKON mode je uvek isti – promovisanje pravih vrednosti.

Sviđa ti se ovaj članak? Podeli ga sa prijateljima

Leave a Comment