MANAKOVA KUĆA – čuvar tradicije u centru Beograda

Manakova kuća – “nakrivo nasađeni” čuvar tradicije

“Manakova kuća”? Čuvar tradicije? – “samo idite niz  Zeleni venac do Savamale, u ulicu Gavrila Principa i videćete… lepa, bela, malo nakrivo nasađena kuća na sprat, ali vidi se da se održava, mislim da su skoro krečili”… Ovako mi je, na jedan spontan i duhovit način, opisan najkraći put  od centra Beograda, do Manakove kuće, koja svoj asimetričan oblik duguje, kako stoji u istorijskim spisima, upravo obliku parcele na kojoj je podignuta 1830 godine.Manakova kuca

Manakova kuća dobila je ime po jednom od dva Manaka. Prvi je Manojlo Manak, Grk iz Kostura, a drugi, Manak Mihailović, cincarski doseljenik iz Makedonije. Ili je bio samo jedan Manak, to istorija nije mogla sasvim precizno da utvrdi. Nedavno obnovljena, nije usamljena u svojoj lepoti, jer okolo ima još zdanja koja zajedno pripovedaju  o nekadašnjem životu u Savskoj varoši. Manakova kuća je deo Etnografskog muzeja od 1968., a posetiocima je ponovo dostupna stalna postavka – najveća etnografska spomen zbirka u Srbiji, zaostavština  Hristifora Crnilovića.

HRISTIFOR CRNILOVIĆ

Manakova kucaTaj gospodin je zaslužan što možemo da vidimo, osetimo i zamislimo, kako je kroz narodnu nošnju i nakit izgledao život u Južnoj Srbiji i na Kosmetu u 19. i  prvim decenijama 20. veka. Lične stvari Vlasotinčanina, Hristifora Crnilovića, izložene na spratu Manakove kuće, svedoče o privatnosti tog velikog čoveka, koji je najveći deo svog života strasno posvetio borbi da prave vrednosti sačuva od zaborava.

Manakova kucaFotoaparat, beležnica, makaze, šestar, pribor za brijanje, lanena košulja…. približiće vas ličnosti čoveka koji je preživeo albansku golgotu, bio jedan od 1300 kaplara, slikar koji je studirao u Minhenu, nastavnik, prvi učitelj mnogih velikih srpskih slikara. Zabeleženo je da je Crnilović, kad počne raspust, znao da sedne na konja i da obilazi sela u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sve je uredno zapisivao, skicirao, fotografisao, sakupljao, tako da potomstvo može da vidi narodne rukotvorine, nošnje, nakit, razno posuđe i alate…

GALERIJA MODE U MANAKOVOJ KUĆI

Manakova kucaA potomstvo ima šta da vidi. Naprimer, makedonsku  haljinu “zanatske izrade od  crvene svilene tkanine bogatu ukrašenu srmenim vezom”, ili haljinu iz Crne Trave, koja je napravljena 1822. od vune, duga je do ispod kolena, neprosečena i bez rukava. Na grudima i po dnu ukrašena je punim vezom a nosila se preko košulje uz pojas”. Tu je i košulje takođe iz Crne Trave,“izrađena od domaćeg kudeljnog platna, pravo krojena sa neukrojenim dugim širokim rukavima i duga do članaka. Vez je rađen ocrtavanjem motiva, prepletom i punim bodom..” Ne zaostaje ni košulja iz Gornjeg Sela sa Kosova i Metohije, “domaće izrađena od punijeg kudeljnog platna sa pravo krojenim rukavima i umetnutim klinovima sa strane. Kolir, grudi i donji deo rukava ukrašeni su raznobojnim vunenim vezom. Vez, kosi puni, rađen je sa naličja”. Manakova kuca

A jednog davnog leta u Vlasini i Vranju, nosila se “ prtena haljina bez rukava ukrašena po grudima i u dnu skuta vunenim vezom. Starinski haljetak, oblačila se leti preko košulje i opasivala pojasom”.

OD MUZEJA DO MODNE PISTE

Od zaborava sačuvane narodne nošnje i nakit često se pretvaraju u skice na stolovima modnih dizajnera, koji na tim temeljima grade nove ideje. Na to nas je i ove godine podsetio beogradski dizajner Džordž Stajler koji radi u Londonu. On vrlo često eksperimentiše sa etno motivima, poznata je njegova  Ethno Pop kolekcija u kojoj dominira ručni rad. Na reviji održanoj  u Los Andjelesu  publika je još jednom mogla da se uveri  u njegove  efektne kombinacije na kojima su se našli etno motivi različitih kultura, među njima i šare pirotskog ćilima.
Suvišno je podsećati da su etno motivi  itekako bili utkani u kreacije Žan Pol Gotjea, Džona Galijana, Armanija, Ane Sui…..Manakova kuca

PRAVILA TRADICIJE

Ručni rad, prirodni materijali, unikatna odeća od  vune, pamuka, lana i svile, preko čijih komada preleću vezovi i ukrasi inspirisani tradicijom- sve su to pravila, preuzeta s poštovanjem od onih koji su ih davno uspostavili, a od kojih ISKON mode ne odstupa.

ISKON modemi koračamo sa tradicijom!

You like this post? Share it with your friends