Kako je vuna stvarala modu?

Jedan od najstarijih materijala koji čovek koristi u izradi svoje odeće je vuna. Pored pamuka, lana i svile, i vuna pripada prirodnim tkaninama, ali za razliku od njih, vuna ima termo-izolacionu osobinu. Ona reguliše prirodnu temperaturu tela i  štiti od hladnoće i vrućine. Vuna je, takođe, prirodna zaštita od kiše i snega. Osim toga, vuna reguliše znoj i dozvoljava koži da „diše“.   Unutrašnjost vlakna može preuzeti vodenu paru, za razliku od spoljašnosti koja sprečava vodu da prodre unutar tkanine. Još jedna prednost koju vuna ima u odnosu na druge prirodne materijale leži u njenoj brzini sušenja. Vunene tkanine se suše mnogo brže od, na primer pamuka, jer je vlakno rastresito i važdušasto, ali se i ne gužvaju, zbog  elastičnosti.

malajala.blog

Čovek je od samog svog postojanja koristio vunu u izradi odeće. Zbog svojih svojstava, ona se koristila na svim kontinentima – bila je odličan izolator Eskimima, ali su je koristila i afrička plemena kako bi zaštitili kožu od visokih temperatura. Zbog toga su skoro sve ljudske zajednice gajile ovce, kako bi osim mleka i mesa, mogli da dobiju i vunu.

Pre razvoja industrije, vuna se u seoskim domaćinstvima obrađivala na primitivan način. Ovce su se šišale ili strižale jedamput godišnje, tokom leta. Ošišana vuna se prala na reci, a zatim sušila i razvrstavala (kvalitet je zavisio od vrste ovce i sa kojeg dela tela je skinuta). Zatim je bilo potrebno rasčešljati vunu. Za to se koristio greben – čvršća četka sa dugim metalnim zupcima.

narodni.net

Umesto grebena, mogle su se koristiti i gargaše (daske kvadratnog oblika sa metalnim kuglicama). Posle češljanja na red je dolazilo predenje. Da bi se vuna mogla presti, potrebno je bilo imati preslicu, vunu i vreteno. Vuna bi se zakačila za preslicu i onda bi se jednom rukom izvlačila nit vune, a drugom bi se ta nit namotavala na vreteno. Da bi vuna bila spremna za pletivo, neophodno je bilo premotati je u klupko, a onda bi se pristupilo procesu pripredanja. Od više klupka uzimale su se niti i pokretima ruku su se pripredale na tanko, suvo drvo sve dok se ne dobije deblja nit, koja se naziva pređa. Pređu je dalje bilo potrebno razmotati, i za to je služio rašak, koji se pravio od letvi. Glavna letva bila je dužine 80 cm, a na njenim krajevima nalazile su se dve letve, kao dva kraka i na njih se namotavala pređa. Ukoliko je bilo potrebno, vuna bi se bojila i tek onda premotavala u klupka.

grmec.com

Da bi se vuna plela potrebno je imati igle. Igle su se najčešće pravile od žice, a danas se mogu naći i od plastike.  Dok su u procesu šišanja ovaca učestvovali muškarci, žene su preuzimale rad na procesu izrade vune. Pošto je sam proces bio veoma komplikovan i dug, više žena je moralo pomagati. Tako su nastala prela. To su bile vrste sedeljki u večernjim satima, na kojima su žene uz preslicu predele i razgovarale, a često i pevale.

Osim pletenja, vuna se mogla i pustovati. To se radilo uz pomoć tople vode, sapuna i neupredene vune (samo oprane i očešljane). Komad vune bi se stavio na drvenu podlogu i kvasio toplom vodom. Zatim bi se preko njega stavljao drugi komad, čije bi niti išle u drugom smeru. Kada bi se složila vuna, potrebno je bilo nasapunjati ruke i blagim pokretima trljati vunu sve dok se vlakna ne stope u jak i gust materijal. Sam proces je mogao da traje i po nekoliko sati. Kada bi se dobio željeni oblik, vuna se stavljala na platnenu podlogu, uvijala u rolnu, vezla pljosnatom trakom, kvasila toplom vodom i valjala.

riznicasrpska.net

Od pustovane vune, pravile su se  tašne, papuče, igračke, nakit i drugi ukrasni predmeti.

Danas, zbog sve manjeg broja ljudi u selima, ovce se ređe čuvaju, pa samim tim i proces obrade vune nestaje. Još jedan razlog je i industrijska obrada, koja je jeftinija i brža, zbog koje je isplativije kupiti već gotovu vunu.

Što se procesa pustovanja tiče, njega od zaborava čuvaju manje radionice po Srbiji, poput udruženja žena „Iskon“ iz Boljevca:

https://www.youtube.com/watch?v=_EZSCLnONJQ

Sviđa ti se ovaj članak? Podeli ga sa prijateljima

Leave a Comment