Prošlog petka sam Vam pričala u ediciji "Šal na tanjiru" o tome da ne volim veštake i kopije... Istina! Prepoznaju se izdaleka. A dovoljan je samo jedan kratki dodir, da znate da li ste srećni... Danas razmišljam baš o tome kako su neki dodiri posebno nežni... Dodiri poput držanja za ruke sa osobom koju volite ili poljupca u glavu osobe koja Vam je draga...  Dodir sunčanog dana... Dodir prokiselih kupina, hrskavih lešnika, cimeta... na Vašim nepcima... Znate onaj osećaj kada Vam se javlja blagi osmeh na licu jer ste očarani ukusom... A šta ćemo sa senzualnim dodirima pamuka i Vaše kože? Kašmira... Vune... Angore... Svile... Ko god od ovih zanimljivih prijatelja da Vam “radi o vratu”, nećete se opirati... Bićete zahvalni na toj privilegiji... Poželećete da proširite krug prijatelja... Da napravite svoju privatnu kolekciju, svoje lično društvo... ISKON mode Vam upravo to i omogućava... Čini Vas srećnim i ostvaruje Vaše...

Vezom da ti kažem... Prenošenje crteža za vez trukovanjem Za vez po pismu, odnosno prethodno nacrtanoj šemi, potrebno je da prvo na tkaninu koju treba vesti - precrtamo motiv kojim želimo da je ukrasimo. Prenošenje motiva sa crteža, ili već izvezene tkanine, na papirni šablon, a potom sa šablona na platno koje ćemo tek vesti naziva se trukovanje. Ovaj naziv potiče od nemačke reči drucken - štampati. Izrada predmeta sa narodnim, ali i savremenim, pa i umetničkim vezom, moj je osnovni posao. Odlučila sam da se posvetim trukovanju, jer je to stari, i veoma precizan, način prenošenja motiva za vez na tkaninu. Pošto težim da svaki moj rad bude besprekorno izvezen, neophodno je i da crtež, u milimetar tačno, bude preslikan na tkaninu. Takva preciznost može se dobiti samo trukovanjem, za razliku od drugih načina nanošenja ornamenta na platno za vezenje. Zanat koji nestaje - trukovanje Trukerski zanat je nekada...

[caption id="attachment_4511" align="alignleft" width="200"] Golden Sand - ručno tkan šal[/caption] Pogledajte me! Izgledam sasvim skromno, moje boje nisu jarke, ne sjaje, ne svetlucam... Nisam širok, a ni posebno dug, ali sam, saznaćete kad vam sve potako ispričam, sasvim, sasvim poseban šal. Moja Tkalja, zvaću je moja, iako nije otkala samo mene, već mnoge i mnoge šalove, odabrala je da se baš ja rodim tom svečanom prilikom i na tako važnom mestu. Bila je to proslava Dana Beograda, kada se, jednog od njih, u najlepšoj i najživahnijoj ulici, po vedrom aprilskom danu, odvijala radionica tradicionalnih zanata. Izmedju ostalih, bio je tu jedan opančar sa svojim opancima, mlade Vojvodjanke iz Bačke Topole koje su filcale vunu, prelja sa svojim preslicom ukrašenom ogledalcetom i jedan tkalja – moja. Za razbojem, pravim, velikim. A pre toga, kod kuće, jer pamtim i svoj život pre radjanja, ona je odabrala predivo – vunicu crvene, zelene i boje...

Kladim se da niste pristalica veštačkih materijala? Ja svakako nisam! Nikako ne volim kada se osećam kao da sam plastiku navukla na sebe... Ne volim zamene, i neuspele blede kopije. Priroda, prirodni materijali i iskonsko je ono što me je oduvek privlačilo. Bilo da je u pitanju odevni komad koji ide na glavu, oko vrata, na nogu....ili pak tanjir pun dobre hrane... napitak u čaši... Zima je na pragu...pa zamislite neki lep zimski pejzaž, oko vrata topao, od najfinijih prirodnih materijala izrađen šal, u ruci šolja čaja sa malo ruma i cimeta, vruće pečeno kestenje... Prija, zar ne? Verujem da prija... Prirodni materijali su ono što nam godi spolja, ono na čemu nam je naša koža jako zahvalna. A da bi kompletirali sliku i postigli ravnotežu, biraćemo i tanjir pun prirode za sebe. Dakle, prirodne namirnice, što manje industrijskih, prerađenih...što ih je više u izvornom obliku, to bolje! Ručna obrada...

Vez... Najveći izazov za mene, kao vezilju, desio se ovog proleća. Milena Đurica, likovni urednik programa u Manakovoj kući u Beogradu, pozvala me je da deci iz vrtića, kao i učenicima nižih razreda osnovnih škola, volonterski, održim niz edukatovnih radionica o vezu, kao i nanošenju ornamenata za vez na platno - trukovanju. Moram da priznam da sam se, kao žena iz „provincije”, sa severa Banata, čak i veoma uplašila od rizika da neću uspeti, da za ove drevne veštine ručnog rada, zainteresujem generacije koje odrastaju uz elektronske slike, i to u srcu prestonice. Međutim, ispostavilo se da su jednočasovne radionice premalo vremena za odgovore na silnu znatiželju mališana o tome - kako omiljenu majicu, šeširić ili torbicu mogu da ukrase vezom. Sa skoro tri stotine predškolaca i osnovaca družila sam se nedelju dana. Susrete sa malim Beograđanima počinjala sam kratkom pričom o istoriji veza. Pokazivala sam im fotografije najstarijih sačuvanih...

Putovanje vozom... “Dok sam u vozu, osećam da nestaje teret. Kretanje, kao da ga topi. Kroz taj prozor oblih ivica, između razmaknutih zavesica, vidim samo beskrajnu traku svojih misli i uspomena. Gde god da idem, kao da sam krenuo na put oko sveta. Samo ako putujete vozom doživećete da vam neko maše. Ponekad su to dečica koja čuvaju stoku na nekom proplanku, ili krepki starac koji se ko zna kojim poslom našao u gluvo doba na nakoj pospanoj provincijskoj stanici.. Samo putnici voza mogu poneti sa sobom to nevino, kratko “poznanstvo”... Najzanimljivije “pruge“ [caption id="attachment_6712" align="alignleft" width="300"] Le train Jaune[/caption] A šta su poneli sa sobom putnici voza na turi  „Le train Jaune“ koja vodi kroz Pirineje možemo samo da zamislimo. Kažu da  najviše liči na igračku, žute je boje i star je oko sto godina. Putovanje tim vozom  liči na vez koji svoje nevidljive šare ostavlja dok na visini od 1.600 metara prolazi preko...

Jednog aprilskog popodneva 1898. godine, visok, elegantan gospodin klimnuo je glavom portiru izlazeći iz njujorškog hotela “Valdorf Astorija”. Gradska vreva nije ga omela da u uobičajeno vreme pozvoni na vrata ugledne krojačke firme „James W. Bell Son & Co". Bio je to gospodin koji je držao do svog izgleda - Nikola Tesla. ODELA Na kakvim je to iskušenjima mogao biti njegov lični krojač, uzimajaći meru geniju, koji je svakako, morao imati pregršt suptilnih i preciznih uputstava. Pre svega, obavezni su bili prirodni materijali, jer bi za čoveka koji je bio u dosluhu sa prirodom i njenim zakonima, sve drugo bilo svetogrđe. Njujorški krojač dobro je znao od čega ne sme da odstupi. Nikola Tesla je nosio odela vunenih štofova, sa postavom od svile ili pamuka. „Sveto trojstvo“ bilo je sastavljeno od strukiranog sakoa sa reverima na kojem su bila dovoljna tri dugmeta, prsluk takođe sa reverima i klasične pantalone. KOŠULJE Pamučne i svilene košulje, uglavnom bele i bež,  šivene su kod „Macy and Co.“...

[caption id="attachment_6695" align="aligncenter" width="960"] hugoboss.com[/caption] Evropsko prvenstvo u fudbalu zasigurno je poslalo u prošlost klasičnu scenu u kojoj grupa muškaraca sa pivom u rukama uživa u fudbalu ispred TV, dok njihove žene i devojke obilaze tržne centre ili odlaze mamama u posetu. Ženski deo navijačke armije em se razume u fudbal, a ne promiče im ni da većina fudbalera sa urednim frizurama istrčava na teren. Fudbaleri kao dokazani kicoši uglavnom su svojim frizerima dali precizna uputstva za dapper frizuru. Nju obično prati i uredna brada i u ponekom slučaju „neuredna“ tetovaža. Velike modne kuće i magazini, i njihovi dobro utrenirani timovi iskoristili su Euro 2016 i odlično izveli marketinške „slobodne udarce“. Hugo Boss je skoro ceo svoj muški program vezao za fudbal. Elegantno odelo izrađeno od vune ili od kombinacije vune i svile, kao i pamučne košulje, izazivaju posebno divljenje u tom modno-fudbalskom baletu. Umesto kopački na terenu su prefinjene crne...

U Etnografskom muzeju  bila je otvorena izložba „Gunj, jelek, prsluk“ autorki Vilme Niškanović i Tatjane Mikulić. Postavku čine eksponati koji potiču iz različitih delova bivše Jugoslavije i kroz koje se može videti kako su se ovi odevni predmeti menjali i transformisali kroz vekove. [caption id="attachment_6691" align="alignleft" width="300"] Uzdin[/caption] Fokus izložbe je na gunju. Ovaj odevni predmet koristi se od srednjeg veka, a s početka XIV veka predstavljao je jednostavan vuneni pokrivač i ogrtač. Tek kasnije gunj postaje vrsta kaputa sa dugim rukavima, da bi se posle transformisao u jelek i prsluk bez rukava. Reč gunj potiče od srednjovekovne grčke i srednjovekovne latinske reči gunna, što znači krzno ili kožuh. Gunj se pravio od sukna, šajaka ili čoje, a proizvodile su ga abadžije i terzije. U početku, gunj se koristio u svakodnevnom odevanju, da bi kasnije postao deo svečanog tradicionalnog odela. Kao odevni predmet, gunj prestaje masovno da se koristi početkom...

Jedan od najstarijih materijala koji čovek koristi u izradi svoje odeće je vuna. Pored pamuka, lana i svile, i vuna pripada prirodnim tkaninama, ali za razliku od njih, vuna ima termo-izolacionu osobinu. Ona reguliše prirodnu temperaturu tela i  štiti od hladnoće i vrućine. Vuna je, takođe, prirodna zaštita od kiše i snega. Osim toga, vuna reguliše znoj i dozvoljava koži da „diše“.   Unutrašnjost vlakna može preuzeti vodenu paru, za razliku od spoljašnosti koja sprečava vodu da prodre unutar tkanine. Još jedna prednost koju vuna ima u odnosu na druge prirodne materijale leži u njenoj brzini sušenja. Vunene tkanine se suše mnogo brže od, na primer pamuka, jer je vlakno rastresito i važdušasto, ali se i ne gužvaju, zbog  elastičnosti. [caption id="attachment_6684" align="alignleft" width="237"] malajala.blog[/caption] Čovek je od samog svog postojanja koristio vunu u izradi odeće. Zbog svojih svojstava, ona se koristila na svim kontinentima - bila je odličan izolator...

Prva asocijacija kada govorimo o tunikama jeste proleće. I zaista, tunike jesu idealne za proleće, ali mi ćemo vam pokazati i četiri razloga zašto bi trebalo da nosite tunike čak i tokom zime. Tunike su divnog kroja za sve tipove žena. Vrlo lagane i zgodne za različite ambijente: od kancelarije na poslu do šik izgleda za vikende ili pak za udobnost prilikom leta u avionu. Ukoliko i dalje ne mislite da je tunika pravi izbor za Vas, pogledajte ova četiri razloga: TUNIKE NA POSLU Bez obzira na stare klišee, tunika na poslu može biti vrlo osvežavajuća i pravi izbor odeće (osim ukoliko radite u operacionoj sali). Kako smo već pomenuli, tunike su svestrane, a ta svestranost seže i do kancelarije. Naš dizajn i predivni vezovi će se savršeno uklopiti i istaći Vašu jedinstvenost. Sparite tuniku sa malo nakita i imaćete savršeno odelo ne samo za posao već i za restoran ili bar...

Bela boja, ili radije „neboja“ - kombinacija svih vidljivih boja, je jedna od omiljenih u svim ormarima. Ona nas asocira na veselost, nežnost, radost, čistoću, onu dečju nevinost i odsustvo njenog „antagoniste“ - crne boje (ili opet, radije „neboje“). Bela boja je vrlo izazovna i zahteva određenu dozu hrabrosti. Ističe one najlepše konture ljudskog tela i čini nas da se osećamo lakim, skoro toliko lakim da ćemo da poletimo. Veliki je izazov ne samo nositi, no i stvarati bele kombinacije. Svaka kreacija prati svoj sopstveni stil. Dug svileni beli mantil naglasava vertikalne spojeve svog kroja. Osvezavajuci pogled na nešto na šta smo navikli da bude svakodnevna rutina. Nema boje koja ne ide dobro uz belu. Za razbijanje njene apsolutne „čistoće“ preporučujemo kombinaciju naših jedinstvenih, ručno oslikanih kreacija, [caption id="attachment_6647" align="alignleft" width="209"] ISKON mode ručno oslikana haljina[/caption] Bele pamučne haljine sa oslikanim detaljima, prate Vaše konture, olakšavaju slobodu pokreta i dodatno ističu...